ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА – КРСТОВДАН

Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

ПЕСМА ЧАСНОМ КРСТУ
Спаси, Боже, људе своје,
Спаси Господи,
Крстом часним Ти нам светли,
Крстом на води!
Крст је сила и знамење,
Крст је спасење.
Спаси, Боже Патријарха
И Владика српских збор
Дај му снаге да послужи
Твом Крсту часном!

 

... Kad vas ljubav pozove, pođite za njom, premda su staze njene tegobne i strme. A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, premda vas mač, skriven među perima njenim, može povrediri. A kad vam progovori, verujte joj, premda vam glas njen može uništiti snove, k'o što severac opustoši vrt. Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti. Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati. Kao što se upinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje. Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki. A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svog srca i u spoznaji toj postali deo srca života.

Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo, bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi, u svet koji ne poznaje godišnja doba, gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati, al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božjem." I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. Ali, ako volite, a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje: Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći. Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani spostveno poimanje ljubavi; i da krvarite drage volje i radosno. Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i uputite zahvalnicu za još jedan dan ljubavi; da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu; da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, a potom da usnite sa molitvom za voljeno u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama...

Praznik rodjenja Presvete Bogorodice. nek je slavarima SRECNA SLAVA,  a svima na spasenje

Molitva pred čudotvornom ikonom Majke Božje Čajničke

Presveta Bogorodice, Darodarilice, spasi nas.

Tebe slavimo, Darodarilicu, koja si čudesima mnogim proslavila Sina svojega i sebe, Djevo Bogomati; osveti nas slavom tvojom neizrečenom, Darodarilice, i spasi duše naše.

Čajniče se raduje tebi, Bogoradovana, kao dragocenoj riznici nebeskih darova; obdari i nas milošću svojom, Darodarilice, i isprosi nam blagodat Duha Svetoga što istinom prosvećuje i osvećuje duše naše.

Darove daruješ svakome ko ime tvoje sa verom i nadom spominje, i svakome ko se pred likom tvojim čudotvornim moli; slepima za vid, raslabljenima snagu, pokajnicima očišćenje. Stoga te u ljubavi proslavljamo, Darodarilice, i pod tvoju zaštitu duše naše stavljamo.

Nebeska slavo i čajnička pohvalo, raduj se! Iz tvog devičanskog tela zasijala je radost svemu svetu; neka iz tvoje čudesne ikone sija radost svima nama koji se tebi vazda radujemo i iz dubine duše kličemo: Raduj se, zoro našega spasenja, raduj se, Darodarilice, obraduj sve nas svakim dobrim darom. Amin!

 

---

Jednom jako, jako davno postojalo je jedno ostrvo gde su zivjeli svi osecaji:
Sreca , Tuga , Znanje , Tastina ... ukljucujuci Ljubav .
Jednog dana su saznali da ce ostrvo potonuti, pa su se svi krenuli spasavati.
Ljubav je zelela ostati do zadnjeg trenutka, verna i odana svom ostrvcu, no kada je ono gotovo nestao, ipak je odlucila zatraziti pomoc
Bogatstvo je upravo prolazilo kraj nje u svom velikom, luksuznom brodu i Ljubav ga zapita moze li je povesti sa sobom. Bogatstvo ljutito odgovori da ne moze, jer nema mesta za nju obzirom da mu je brod ispunjen zlatnicima.
Ljubav je odlucila zamoliti za pomoc Tastinu, koja je upravo prolazila kraj nje u prelepom brodicu: "Tastino, molim te pomozi mi!" zavapila je Ljubav na sto joj je Tastina odgovorila: "Ne mogu ti pomoci, Ljubavi, sva si mokra i mogla bi mi unistiti brod".
Tuga je bila u blizini i Ljubav ju je odlucila zamoliti za pomoc. "Molim te, povedi me sa sobom" tiho je zatrazila Ljubav. "Oh... Ljubavi, toliko sam tuzna i zelim biti sama" odvrati Tuga i odjedri sama dalje.
Sreca je takoder prolazila kraj Ljubavi no kako je bila presretna nije ni cula njezin poziv u pomoc.
Odjednom se zacu glas :"Dodi Ljubavi, ja cu te povesti". Bio je to starac kojga je Ljubav, ushicena i presretna, zaboravila pitati za ime.
Kada stigose na kopno, starac je posao svojim putem pre no sto ga je Ljubav mogla pitati ko je. Znajuci koliko duguje starcu, Ljubav se obratila Znanju, mudrom starcu, za pomoc otkrivanja identiteta dobrog starca .
Znanje joj je odgovorilo "Vreme".
Ljubav je zastala u cudu i pitala zasto joj je Vreme pomoglo, na sto se Znanje nasmeja mudrim smeskom i odgovori :"Samo Vreme moze shvatiti koliko je velika i snazna prava Ljubav"

Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao,
niti rdjavom da je rdjav.
Za onoga kome je zao
coveka istinom unesreciti,
za ljude koji lazu iz milosrdja.



Trazim pomilovanje
za coveka koji ce ponizen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
i za lazi izgovorene iz milosrdja.

Trazim pomilovanje!

Trazim pomilovanje
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni coveka druge misli i vere,
za one koji nikada ne bi mogli
drugome presude da izricu,
kojima se sve sudije cine stroge.
Za svaku milosrdnu laznu pricu
I za slicne njima slabosti mnoge

D. Maksimovic 

Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji. Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog. Udareni se osjetio povrijedjen, ali bez rijeci napisao je ovo na pijesku... "DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA" Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gdje su odlucili da se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu: "DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!" Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad sam te udario ti si napisao na pijesku, a sad graviras na kamen, zasto?" Drugar mu je odgovorio: "Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pijesku da bi vjetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!" NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PIJESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN

 

Bicu srecan kad...
Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada izadju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?
Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog.
Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.

(nepoznat autor)

 

Take me back to my boat on the river
I need to go down, need to come down
Take me back to my boat on the river
And I won't cry out any more
Time stands still as I gaze in her waters
She eases me down, touching me gently
With the waters that flow past my boat on the river
So I don't cry out anymore

Oh the river is wide
river it touches my life like the waves on the sand
all roads lead to Tranquillity Base
Where the frown on my face disappears
Take me down to my boat on the river
and I won't cry out anymore

Oh the river is deep
river it touches my life by the waves on the sand
all roads lead to Tranquillity Base
Where the frown on my face disappears
Take me down to my boat on the river
I need to go down, with you let me go down
Take me back to my boat on the river
And I won't cry out anymore
I won't cry out anymore
I won't cry out anymore

---

---

2.

Jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad
otvorimo oci. I sve je nase dok zelimo , a
tudje kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladistima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
orijaska sunca.
Sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot
sa svog jos uvek pitomog i detinjastog
srca.

Dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog
i nepovratnog zivota, mi u tom srcu
nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek
postojati u nasim drugim zivotima.
I ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo
cime voli. I ne kvarimo ga da vidimo cime
se boji i cime sanja.

Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Miroslav Antic