Ako smo pali, padu smo bili skloni...

Trazim pomilovanje
za one koji nemaju snage
zlome kazati da je zao,
niti rdjavom da je rdjav.
Za onoga kome je zao
coveka istinom unesreciti,
za ljude koji lazu iz milosrdja.



Trazim pomilovanje
za coveka koji ce ponizen biti
radije nego koga da ponizi,
za onoga koji kad nazre
obrazinu kome na licu
nema srca da je zdere,
i za lazi izgovorene iz milosrdja.

Trazim pomilovanje!

Trazim pomilovanje
za ljude koji ne mogu da uvrede
ni coveka druge misli i vere,
za one koji nikada ne bi mogli
drugome presude da izricu,
kojima se sve sudije cine stroge.
Za svaku milosrdnu laznu pricu
I za slicne njima slabosti mnoge

D. Maksimovic 

Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji. Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog. Udareni se osjetio povrijedjen, ali bez rijeci napisao je ovo na pijesku... "DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOLJEG DRUGA" Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gdje su odlucili da se okupaju. Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio, izgravirao je na jednom kamenu: "DANAS MI JE NAJBOLJI DRUG SPASIO ZIVOT!" Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je: "Kad sam te udario ti si napisao na pijesku, a sad graviras na kamen, zasto?" Drugar mu je odgovorio: "Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pijesku da bi vjetrovi izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu da nista ne moze da ga izbrise!" NAUCI SE DA ZAPISUJES "RANE" NA PIJESKU, A "SRECU" UGRAVIRAJ NA KAMEN

 

Bicu srecan kad...
Biću srecan kad . . .

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada izadju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada?
Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama.

*
Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca je pravi put. Zato, cuvaj svaki trenutak koji imas, i cuvaj ga jos vise zato sto si ga podelio sa nekim posebnim, dovoljno posebnim da bi provodio vreme sa njim... i zapamti da vreme nikoga ne ceka.

*
Zato, prestani da cekas...
Da otplatis kola.
Da kupis novu kucu ili automobil.
Da ti deca odu od kuce.
Da se vratis na studije.
Da zavrsis studije.
Da izgubis 10 kg.
Da dobijes 10 kg.
Da se ozenis (udas).
Da se razvedes.
Da dobijes decu.
Da odes u penziju.
Da dodje leto.
Da dodje prolece.
Da dodje zima.
Da dodje jesen.
Da umres.

Nema boljeg trenutka za srecu od ovog.
Sreća je put, a ne cilj.

Zato
radi kao da ti ne treba novac,
voli kao da nikada nisi bio povredjen,
i igraj kao da te niko ne gleda.

(nepoznat autor)

 

Take me back to my boat on the river
I need to go down, need to come down
Take me back to my boat on the river
And I won't cry out any more
Time stands still as I gaze in her waters
She eases me down, touching me gently
With the waters that flow past my boat on the river
So I don't cry out anymore

Oh the river is wide
river it touches my life like the waves on the sand
all roads lead to Tranquillity Base
Where the frown on my face disappears
Take me down to my boat on the river
and I won't cry out anymore

Oh the river is deep
river it touches my life by the waves on the sand
all roads lead to Tranquillity Base
Where the frown on my face disappears
Take me down to my boat on the river
I need to go down, with you let me go down
Take me back to my boat on the river
And I won't cry out anymore
I won't cry out anymore
I won't cry out anymore

---

---

2.

Jer sve je u nama kad zmurimo, a strano kad
otvorimo oci. I sve je nase dok zelimo , a
tudje kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladistima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni
boja i mirisa. A unutra, u nama, kipe
orijaska sunca.
Sve se to dogadja zato sto nismo skinuli omot
sa svog jos uvek pitomog i detinjastog
srca.

Dobivsi sebe na poklon od ovog ovde jedinog
i nepovratnog zivota, mi u tom srcu
nosimo sve ono sto postoji i sto ce tek
postojati u nasim drugim zivotima.
I ne kvarimo ga kao igracku, da otkrijemo
cime voli. I ne kvarimo ga da vidimo cime
se boji i cime sanja.

Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.

I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Miroslav Antic

SLOVO O LJUBAVI...

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugo lika.
I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
ZAUVEK SE PAMTE ONI
S KOJIMA SE GRLILI NISMO,
ČIJE SU NAM USNE OSTALE NEPOZNATE,
KOJIMA SMO SAMO S PROLEĆA,
U SNU, <br>
PISALI PISMO.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu%

 

 

Hocu da znam

Hocu da znam kuda vodi ovaj put
Mene i zivot moj

Ciji je pocetak, ciji je kraj
Koji to covek vecnu tajnu zna?

Tamo gde je srce, tamo sija sunce
Tamo gde je strah, tamo zivi mrak

Marijo, majko bozija
Da li vidis sta rade sa tvojom decom

Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj
Isti, poseban, slobodan, biti samo svoj

Hocu da znam kuda vodi ovaj put
Mene i zivot moj

Ciji je pocetak, ciji je kraj
Koji to covek vecnu tajnu zna?

Tamo gde je srce, tamo sija sunce
Tamo gde je strah, tamo zivi mrak

Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj
Isti, poseban, slobodan, biti samo svoj !

Nema drugog dana osim onog koji će doći.

Branko Miljković, srpski pesnik
(1934-1961)