Ako smo pali, padu smo bili skloni...

Najsvecaniji od predbožicnih praznika je Badnji dan (6. januar) kojim zapocinje božicno slavlje. Po tumacenju crkve, dan uoci Božica zove se Badnji dan, a noc koja sledi Badnje vece, zato što se tog dana i te veceri bdi - ne spava, u ocekivanju najsvecaljnijeg i najradosnijeg momenta u istoriji ljudskog roda - rodenja Isusa Hrista.
Drevni je seoski obicaj da se u cik zore pucnjem iz puške ili prangije objavi polazak u šumu po badnjak. Cim svane, u kucama se ložila vatra, pekla pecenica i badnjacka pogaca, pripremale se božicne dakonije. Badnjak, najvažniji ritualni element u obicajima za Božic kod pravoslavnih Srba je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na badnje vece zajedno sa slamom i drenovim grancicama unosi u kucu.
(U gradu je badnje drvo zamenjeno hrastovim grancicama koje se uvezane sa malo slame i napupelom drenovom grancicom prodaju na pijacama.)

U gradu

U gradu rukovet badnjackih grancica do veceri se drži u predsoblju stana, takode prislonjen uz istocni zid.
U našim krajevima je obicaj da se pred crkvom zapali vatra i da se na nju položi veliki badnjak koji je namenjen crkvi i mestu. Svi ostali badnjaci, koje domacini donose sa sobom, posle osvecenja pred crkvom odnose se kucama.

U selima, na Badnji dan ujutro, otac i sin odlaze u obližnju šumu ili zabran i iseku drvo za badnjak. Bira se hrast ili cer, koji na granama ima lišca. Onaj ko sece badnjak sekirom, prethodno se prekrsti i izgovori molitvu "Bože i Badnjace sveti", zatim navuce rukavice i u tri zamaha, u ime Svete trojice presece granu tako da padne na istocnu stranu odakle Gospod dolazi. Iver koja ispadne uzme takode sa sobom. Badnjak se unosi u dvorište i naslanja na istocni zid kuce do veceri kada ce biti unet

U pravoslavnim porodicama se s nestrpljenjem ceka Badnje vece (6. januara), a kad zade sunce, prilikom unošenja badnjaka u kucu, domacin pozdravlja sve ukucane sa: "Dobro vece i srecno vam Badnje vece"! Domacica posipa badnjak i badnjacara žitom da bi ukucanima iduca godina bila srecna i bericetna.
Domacin zatim, polaže badnjak na vatru ili ognjište. Kad pregori, jedan kraj se nosi oko torova i štala, a drugi se ostavlja za položajnika ili radovana. Ukoliko ima male dece u kuci, majka unosi sa njima slamu i posipa je po svim sobama. Majka imitira kvocku, a deca pilice, što simboliše zbližavanje ljudi u jednu hrišcansku zajednicu, kao što kvocka okuplja svoje pilice i greje ih materinskom ljubavlju.

Spomen na boga Badnju

Po narodnom verovanju, kod starih, mnogobožackih Srba u prethrišcanskom periodu, postojao je neki bog Badnja, ciji je kip bio izdeljan od drveta. Primivši hrišcanstvo, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru. Pošto im je on bio vrlo drag, taj obicaj u spomen na boga Badnju, ponavljaju na svako Badnje vece, a badnjak na jednom kraju, u nekim našim predelima, namažu medom da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag.

Potom domacin blagosilja kucu orasima bacajuci ih po jedan u svaki ugao sobe. Cetiri ugla kuce simbolišu cetiri strane sveta, što znaci da se Badnji dan slavi svuda i da Bog gospodari celim svetom. Po slami, zatim, prospe novcice, bombone, suve šljive i smokve, a deca ih pijucuci sakupljaju. Pre unošenja badnjaka, iz sobe se iznesu stolice i na prostrtoj slami se postavlja trpeza zvana "sofra".
Na sofru se prvo stavlja vino, so i badnjacka pogaca umešena bez kvasca. Od obavezne tri vrste jela, na tako postavljenoj sofri, ima: ribe pržene na ulju, meda i pasulja ¨ obicno "prebranac" ili "meljanac"). U situ, pored žita, kojim je sacekala badnjacara i badnjak, domacica servira i razno voce: jabuke, orahe, kruške, suve šljive, smokve, badem, lešnik, suvo grožde. Pred tako pripremljenom badnjackom vecerom domacin se prekrsti, zapali svecu, okadi trpezu i svu celjad, pa otpeva: "Roždestvo tvoje Hriste Bože Spase naš" i ocita "Ocenaš". Onda razlomi pogacu i svu celjad ponudi vecerom u kojoj se uz cašu vina dižu zdravice.
Na Badnje vece u kucu se unosi i pecenica sa ražnjem, naslanja na istocni zid sobe i sutradan, na Božic se servira na svecanoj trpezi.
Nakon badnjacke vecere spava se na slami ili pripremljenoj slamarici gde za to ima mogucnosti, a iza ponoci, na Božic, jedni u crkvu na jutrenje (obicno domacin i najstariji sin), drugi u svitanje za vodu na izvor, bunar, cesmu ili kladenac (obicno cerke-vodonoše), treci u štalu kod stoke (mladi sinovi), a domacica mesi cesnicu i pripravlja božicni rucak. U seoskim kucama slama na podu stoji sva tri dana praznika, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjacki buket hrastovih ili cerovih grancica. Slama se nikako, po završetku praznika ne sme spaliti, jer se veruje da to donosi nesrecu.
Postoji i verovanje da ne valja na Badnje vece zaspati dok badnjak ne pregori, jer ce ukucani umirati iznenada i bez reda.
Narodna meteorologija kaže: "Ako na Badnji dan bude oblacno - bice rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima ce biti jaka sa puno snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskacu same, bez džaranja po vatri, bice dosta meda".